Kako bi se što bolje pripremili za prijemni, kandidati treba da rade na svom crtežu, razvijaju prostornu maštu i rešavaju logičke zadatke. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžetu, stoga je doslednost i predanost tokom priprema od ključnog značaja.

Sam proces prijemnog ispita

Polaganje prijemnog za arhitekturu je izazovan i zahteva dobru psihofizičku pripremljenost. Na dan ispita, pored znanja, bitna je i sposobnost da se pod pritiskom primeni stečeno znanje na kreativan i precizan način. Priče ispitanika govore o zadacima koji zahtevaju brzo i tačno crtanje po sjećanju, rešavanje kompleksnih prostornih problema i pokazivanje širokog kulturološkog opsega.

Uspeh na prijemnom ne zavisi isključivo od talenta, već i od temeljne pripreme za polaganje prijemnog. Čak i veoma talentovani pojedinci mogu da dožive neuspeh ako nisu adekvatno vežbali ili ako ih je obuzela trema. Stoga je važno pristupiti prijemnom smireno i samopouzdano, znajući da je uloženo mnogo truda da bi se došlo do tog trenutka.

Šta očekivati tokom studija arhitekture?

Kada je pitanje studiranje arhitekture, konsenzus je jasan - studije nisu teške u smislu teoretskog bubanja, ali su izuzetno zahtevne i vremenski intenzivne. Studije zahtevaju konstantan rad, predanost i žrtvovanje slobodnog vremena. Dan studenta arhitekture često je ispunjen predavanjima, vežbama, a noći provedene u crtanju, pravljenju maketa i pripremanju projekata.

Fakultet podstiče kreativnost i slobodno izražavanje, ali istovremeno zahteva tehničku preciznost. Osim umetničkih predmeta, poput crtanja i projektovanja, kurikulum obuhvata i brojne tehničke predmete kao što su arhitektonske konstrukcije, statika, fizika, a nekada i geodezija. Upravo ova kombinacija umetnosti i inženjerstva čini arhitekturu jedinstvenom disciplinom.

Studenti se tokom studija susreću sa širokim spektrom predmeta, što im omogućava da otkriju svoju specijalizaciju - bilo da je reč o projektovanju enterijera, urbanizmu, zaštiti spomenika ili drugoj oblasti. Ključ uspeha tokom studiranja arhitekture je u kontinuiranom radu, organizaciji vremena i strpljenju.

Finansijski aspekti studiranja

Studiranje arhitekture spada u skuplje. Pored školarine za samofinansirajuće studente, koji plaćaju značajne iznose godišnje, postoje i dodatni troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih formata, izrade maketa i nabavke softvera. Ovi troškovi mogu biti značajno opterećenje za studentski budžet, pa je važno biti svestan ovih izdataka pre upisa.

Naravno, mogućnost upisa na budžet postoji, ali je za nju neophodan izvrstan uspeh kako u srednjoj školi, tako i na prijemnom ispitu. Borba za budžetsko mesto je žestoka, a prag bodova koji je potreban varira iz godine u godinu u zavisnosti od konkurencije.

Posle diplome: Kakve su šanse za zapošljavanje?

Ovo je možda najkritičnije pitanje za mnoge buduće studente. Iskustva diplomiranih arhitekata su podeljena. S jedne strane, mnogi ističu da je tržište rada u Srbiji prezasićeno i da su početne plate u arhitektonskim biroima često niske, posebno bez preporuke ili veze. Priče o diplomiranim arhitektama koji rade za minimalac nisu retkost, što može biti obeshrabrujuće.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Ako je osoba snalažljiva, uporna i spremna na dodatno usavršavanje, posao se može naći. Mnogi preporučuju sticanje što više praktičnog iskustva tokom studija, volontiranje, učešće na radionicama i usavršavanje u popularnim softverima kao što su AutoCAD, ArchiCAD i 3ds Max. Izrada kvalitetnog portfolija može biti od presudnog značaja pri traženju posla.

Jedna od često pominjanih opcija je odlazak u inostranstvo. Diplomirani arhitekti iz Srbije prema iskustvima svojih kolega nalaze bolje uslove za rad i plaćene poslove u zemljama Evropske unije, poput Austrije, Nemačke ili Italije. Priznavanje diplome je olakšano, a šanse za karijerni napredak često su veće.

Alternativni putevi: Više škole i srodni fakulteti

Za one koji ne uspeju da upišu arhitektonski fakultet iz prve ili koji traže finansijski pristupačniju opciju, postoji mogućnost upisa na Visoku građevinsko-geodetsku školu, smer Arhitektura. Završetkom ove trogodišnje škole stiče se zvanje strukovnog inženjera arhitekture, sa mogućnošću nastavka specijalističkih ili master studija. Ovaj put je više orijentisan ka praktičnoj primeni i tehničkim aspektima, što može biti prednost na tržištu rada.

Zaključak: Da li upisati arhitekturu?

Odluka da se studira arhitekturu ne bi trebalo da se donese olako. To je put koji zahteva strast, predanost, izdržljivost i spremnost na žrtvovanje. Ako posedujete kreativnost, smisao za prostor, volju za stvaralačkim radom i upornost da prevaziđete brojne prepreke, od prijemnog do prve plate, onda je arhitektura pravi izbor za vas.

Kao što jedan ispitanik kaže: "Ako to zaista želiš i voliš, ništa ti neće pasti teško." Iako su izazovi brojni - od zahtevnog prijemnog, preko napornih studija, do neizvesnog tržišta rada - ljubav prema arhitekturi i želja da se stvara ostaje glavni pokretač. Dobro se informišite, počnite sa pripremama za arhitekturu na vreme, budite realni u očekivanjima, ali i hrabri u težnji ka svom cilju. Srećno na prijemnom za arhitekturu!